Vaskrs predstavlja religiozni praznik kojim se slavi vaskrsenje Isusa Hrista, koji je bio razapet na Veliki petak, a dva dana kasnije se vratio u život, tj. vaskrsao. Vaskrs je pokretni praznik, i najranije se može proslaviti 4. aprila, a najkasnije 8. maja. Ove godine, pravoslavni Hrišćani slave Vaskrs 28. aprila.

Kao što je već poznato, u Srbiji se Vaskrs obeležava odlaskom u crkvu, pričešćem nakon velikog posta, kao i farbanjem jaja. Vaskršnja jaja se farbaju na Veliki petak i glavna boja za farbanje je crvena boja, koja simbolizuje Isusovu krv. Prvo ofarbano jaje treba biti crvene boje i naziva se Čuvarkuća.
U daljem tekstu pročitajte o drugačijim tradicijama širom sveta koje se poštuju za Vaskrs.

Mađarska: Popularna tradicija u Mađarskoj je „prskanje“ na Veliki ponedeljak. Ova tradicija podrazumeva da momci poprskaju devojke parfemom, kolonjskom vodom ili običnom vodom i da nakon toga pitaju za poljubac. Ova tradicija potiče od uverenja da je voda isceljujuća i plodonosna.

Bermuda: Na Veliki petak se puštaju zmajevi, jede torta od bakalara i vruće pogačice koje imaju urezan oblik krsta. Veruje se da je ova tradicija započeta tako što je učitelj iz Britanije želeo da objasni lokalnom stanovništvu Vaznesenje Hristovo, pa je to učinio puštanjem zmaja, koji u svojoj konstrukciji ima oblik krsta, da leti.

Brazil: U ovoj državi postoji tradicija gde se prave slamene lutkice koje predstavljaju Judu, a koje se kače po ulici i tuku za kaznu. Sa druge strane, za proslavu kraja Velikog posta organizuje se karneval u mnogim mestima.

Italija: Beli volovi vuku velika, ukrašena kola kroz ulice sve do katedrale. Kada hor zapeva u katedrali, arhiepiskop baci raketicu u obliku golubice na ukrašena kola i tako zapali veliki vatromet. Nakon ovog vatrometa sledi karneval u srednjovekovnim kostimima.

Postoji još mnogo drugih tradicija i svaka je jedinstvena na svoj način. Ono što ih sve povezuje je ljubav i poštovanje prema Isusu Hristu i njegovoj žrtvi za ovozemaljski narod.