Radno vreme sa početkom pre 10h ujutru nije produktivno.

Naučnik sa Univerziteta Oksford, dr Pol Keli, nedavno je ispitivao oblike modernog mučenja i otkrio da je buđenje i odlazak na posao pre 10h najčešći problem.

On kaže da svaka osoba ima svoj telesni sat, poznat i kao cirkadijanski ritam. Ovaj telesni sat unapred je programiran i ne može se menjati, i samim tim ukoliko se primoravamo da se budimo svaki dan ranije nego što su naši organi i mozak spremni za to, borimo se protiv sopstvenog prirodnog sata i to ima mnogo štetnih efekata na naše zdravlje.

Dr Pol Keli smatra da je nedostatak sna međunarodni problem i kao što je već spomenuto može biti opasan problem za naše zdravlje. Na primer, početak rada pre 10h može da prouzrokuje gubitak sna i emocionalni i fizički stres, što takođe može dovesti do još opasnijih zdravstvenih rizika.

Svoju teoriju isprobao je u školi u Britaniji, gde je promenjeno vreme početka nastave sa 8.30 na 10.00. Otkrili su da su se nakon određenog vremena nivo pohađanja i opšta produktivnost značajno poboljšali. Poboljšanje se takođe primetilo i u ocenama učenika.

Pa, zašto i dalje mučimo sebe?

Osmočasovni radni dani su stvoreni početkom 20. veka da bi se produktivnost fabrika dovela do maksimuma. Još tada nisu uzeli u obzir prirodni sat ljudskog tela, koji prirodno želi da bude usklađen sa sunčevom svetlošću, a ne sa rasporedom šefova. Nažalost, još uvek radimo po starom sistemu i ne razmišljamo o tome šta naša tela prirodno žele.

Dosta spavati znači da nema preteranih, prekomernih ili energetskih napitaka, koji takođe štete naš organizam. Pomislite samo na to daprosečan Amerikanac dnevno popije 3 šoljice kafe, što znači da se 40 milijardi dolara godišnje potroši na kafu samo u Americi.

Kada bi svi slušali svoje telo i prirodno se probudili, njihov bi rad bio mnogo produktivniji i usmereniji, i bili bi srećniji u celini.