Istraživanje o prednostima dvojezičnosti se neprestano razvija. Dvojezičnost pomaže deci da održavaju jake veze sa čitavom porodicom, kulturom i zajednicom - ključnim delovima za razvijanje identiteta. Osim toga, dvojezičnost ima brojne akademske prednosti. Međutim, i dalje postoje neke velike zablude o učenju dva jezika. Evo nekoliko uobičajenih mitova koje su roditelji možda čuli i brzo doneli odluku da bi dvojezičnost mogla naškoditi detetu, iako se to zapravo ne može desiti:

1. Mit: Učenje više od jednog jezika može dovesti do kašnjenja u govoru ili razvoju jezika deteta.
Činjenica: Razvoj govornih veština kod deteta je isti na svim jezicima. Kao i druga deca, većina dvojezične dece svoje prve reči izgovaraju do prve godine (tj. Mama, tata). Do druge godine većina dvojezične dece može da koristi fraze od dve reči (tj. Moja lopta, ne sok). Dvojezično dete može mešati delove reči iz jednog jezika sa delovima drugog jezika. Iako bi ovo drugima koji slušaju moglo otežati razumevanje značenja deteta, to nije odraz problematičnog ili zakasnelog razvoja.

2. Mit: Ukolikko dete govori dva jezika, to može prouzrokovati govorni ili jezički poremećaj.
Činjenica: Ako dvojezično dete ima govorni ili jezički problem, taj problem će se pojaviti kod oba jezika. Međutim, ove probleme ne izaziva učenje dva jezika. Dvojezičnost gotovo nikada ne bi trebalo koristiti kao objašnjenje za govorni ili jezički poremećaj.

3. Mit: Učenje dva jezika zbuniće vaše dete.
Činjenica: Neka dvojezična deca mogu s vremena na vreme mešati gramatička pravila ili bi mogla koristiti reči iz oba jezika u istoj rečenici (tj. „Želim još juice“). Ovo je normalan deo dvojezičnog jezičkog razvoja i ne znači da je vaše dete zbunjeno. Obično do 4. godine deca mogu da odvoje različite jezike, iako se i dalje može desiti da pomešaju oba jezika u istoj rečenici. Na kraju će svakako naučiti da pravilno odvajaju oba jezika.

4. Mit: Ako dete ne govori podjednako oba jezika, ono nije istinski dvojezično.
Činjenica: Mnogi dvojezični ljudi imaju dominantan jezik, koji se vremenom može menjati, u zavisnosti od toga koliko se često jezik koristi. U Sjedinjenim Američkim Državama nije retkost da dominantan jezik deteta postane engleski - deca školskog uzrasta obično radije govore na većinskom jeziku umesto na jeziku kojim govore njihovi roditelji. To što neko ne govori tečno oba jezika ne znači da nije dvojezičan. Redovna upotreba i vežbanje verbalne komunikacije, zajedno sa pisanjem i čitanjem, pomoći će deci (i odraslima) da dugoročno zadrže svoj drugi jezik.