Većinu vremena, ukoliko pogrešite dok govorite engleski, možda će vam biti malo neprijatno, ali neće se dogoditi ništa loše. Međutim, to nije slučaj za pilote i avionske posade, pri čemu je dobra komunikacija ponekad razlika između života i smrti.

U daljem tekstu navodimo dve najteže avionske nesreće uzrokovane lošom komunikacijom pre nego što su zahtevi engleskog jezika za avionske posade standardizovani 2001. godine.

Sudar u vazduhu u Indiji

12. novembra 1996. avion aviokompanije iz Saudijske Arabije sudario se sa avionom aviokompanije iz Kazahstana u vaduhu iznad jednog grada u Indiji.

Prema izveštaju kontrolora letenja, sudar je prouzrokovan nesporazumom između posade kazahstanskog aviona i kontrole vazdušnog saobraćaja.

Kazahstanski kopilot mislio je da im je rečeno da lete na 14.000 stopa, ali zapravo su upozoreni da to ne učine jer je avion Saudijske Arabije leteo na toj visini.

Avioni su se sudarili, usmrtivši svih 349 ljudi u oba aviona. Bio je to najsmrtonosniji sudar u vazduhu.

Katastrofa na aerodromu Tenerife

27. marta 1977. godine, na pisti na aerodromu Los Rodeos, koja se danas naziva aerodrom Tenerife, sudarila su se dva aviona.

Teroristički incident na obližnjem aerodromu uzrokovao je preusmeravanje brojnih letova na aerodrom Los Rodeos, gde je vidljivost bila loša zbog magle.

Domaći jezici posada bili su holandski u jednom avionu, engleski na drugom i španski u kontrolnom tornju. Posade su imale poteškoće da u razumevanju engleskog jezika zbog različitih akcenata, a do zabone je došlo i zbog nejasnog jezika kojim se tražila dozvola za poletanje.

Avioni, koji nisu mogli da se vide u magli, sudarili su se kada je jedan avion pokušao da poleti, pogrešno misleći da ima dozvolu za to. U požarima koji su usledili poginulo je 583 ljudi, a preživelo je samo 61, što ovu nesreću čini najsmrtonosnijom avionskom nesrećom u istoriji.