Kada razmišljamo o pismenosti, obično razmišljamo o čitanju. Škole se često fokusiraju na podučavanje učenika da budu odlični čitaoci sa dobrim veštinama razumevanja teksta. Međutim, iako su te veštine važne, mnogi stručnjaci kažu da su veštine pisanja jednako važne i često se previđaju.

U poređenju sa čitanjem, pisanje ohrabruje studente da postanu nezavisni mislioci, kaže Elise Eidman-Aadahl, izvršni direktor Nacionalnog projekta pisanja.

"Ukoliko ne želimo da se obrazovni sistem samo fokusira na to da ljude učinimo potrošačima, a da se ne fokusiramo na to da im pomognemo da budu i proizvođači, ovo [fokusiranje] samo na čitanje ... je veoma kratkovidno", kaže ona.

Čak i kada im se daju pismeni zadaci, objašnjava ona, od učenika se obično traži da pišu o nečemu što su pročitali, a ne o svojim idejama.

"Pisanje utiče na vašu sposobnost čitanja", kaže Rebecca Vallace-Segall iz laboratorije Vritopia u Njujorku. Ona kaže da mnoga deca postaju sve više zainteresovana za čitanje nakon što se zaljube u pisanje. "Kada učenici ispričaju svoje priče, oni postaju ne samo jači i samouvereniji pisci, već i jači i samouvereniji pojedinci", kaže Ali Haider, koji radi za centar kreativnog pisanja u Teksasu.