Generalno, najrasprostranjenija su dva glavna načina prevođenja – konsekutivno i simultano prevođenje. Kod konsekutivnog prevođenja, prevodilac započinje prevod kada govornik zastane i dozvoli mu da to učini. S druge strane, u simultanom tumačenju prevodilac govori istovremeno sa govornikom, 2-3 sekunde nakon govornika. To je moguće zahvaljujući specijalizovanoj tehničkoj opremi, posebno slušalicama, mikrofonima i kabinama za tumačenje.

Prevod šapatom je tehnika koja se takođe naziva šišotaž (chuchotage). Prevodilac šapuće delegatu na uho. Evo jednog primera kada se može koristiti šišotaž. Ako u Francuskoj postoji konferencija, a učesnici govore engleski jezik, simultano prevođenje je rezervisano za sve učesnike. Angažovana su dva profesionalna tumača i potrebna tehnička oprema. Jedan od učesnika je iz Španije i ne razume engleski jezik. Zbog ovoga, organizatori angažuju profesionalnog prevodioca koji će šaputati prevod. Prevodilac sedi iza ili pored učesnika španskog govornog jezika na konferenciji, prisloni se, i šapatom mu prenosi sve informacije.

Šišotaž se koristi ne samo tokom konferencija, već i tokom sudskih postupaka, u bolnicama - ili u bioskopu i pozorištu. Mnogi smatraju da je to samo podvrsta simultanog tumačenja. Velika prednost ove vrste prevođenja je činjenica da za njega nije potrebna nikakva dodatna oprema kao što je slučaj sa simultanim prevođenjem.