Noć veštica se uvek obeležava 31. oktobra. Postoje dva objašnjenja za način na koji se Noć veštica obeležava. Jedan od njih leži u Keltskom prazniku Samhain, koji su Kelti proslavljali kao dan završetka žetve i dolaska hladne zime, tj. mračnog doba godine. Oni su verovali da je ovo doba godine podložno uticaju duhova koji su tada imali moć da naškode živim bićima na zemlji. Iz ovog straha proisteklo je darivanje ponuda i žrtava mrtvima i nošenje životinjskih kostima kao način skrivanja od duhova.

Sa druge strane, postoji verovanje da se u katoličkoj kulturi ovaj dan obeležava na poseban način, a uoči praznika Svi Sveti, koji pada 1. novembra. Sama reč Halloween potiče iz 18. veka i ima značenje hallowed or holy evening (sveto veče).

Običaji i tradicija koji prate ovaj praznik vezani su za narodna verovanja: pale se sveće usled verovanja da vatra može oterati zle duhove, a otuda i molitve, pokloni i ponude namenjeni preminulima. Nošenjem strašnih maski duhovi se mogu oterati, ili se pak živi mogu na taj način sakriti od zlog delovanja duhova koji tog dana slobodno tumaraju zemljom.

I dok se u Škotskoj i Irskoj tradicionalno rezbari repa, u Americi se rezbari bundeva pošto je mnogo lakša za obradu. Sama fraza trick or treat pojavila se prvi put u Kanadi 1927. godine. Koreni ovog običaja leže u hrišćanskoj tradiciji kada se išlo od vrata do vrata u potrazi za donacijama u vidu novca ili hrane.