Koreni proslave 1. maja potiču jos iz 19. veka kada su se vodeći američki sindikati pobunili protiv izrabljivanja radnika i zahtevali osmočasovno radno vreme. Nakon što njihov zahtev nije odobren u kongresu, sindikati radnika su rešili da izađu na ulice i mirno protestuju na trgu Hejmarket 1886. godine.

Međutim, mirni protesti su se pretvorili u veliku Hejmarket aferu, pod kojim imenom je i dan danas poznat ovaj događaj. Kulminacija Hejmarket afere desila se 4. maja 1886. godine kada se policija suočila sa demonstrantima, pri čemu se dogodio bombaški napad i pucnjava, te je nekoliko policajaca i dosta radnika poginulo. Ovaj nemili događaj je propratilo suđenje osumnjičenima za bacanje bombe, ali na kraju je tužilastvo ipak priznalo da nije u mogućnosti da ustanovi pravog krivca.

Motivisani ovim događajem, Unija američkih sindikata i Druga internacionala sa sedištem u Parizu, organizovali su internacionalni štrajk radnika. Internacionalne demonstracije, koje su takođe bile u čast poginulih u Hejmarket aferi, održane su 1. maja 1890. godine. Ovaj događaj je bio ogroman uspeh i nakon toga je 1. maj proglašen za dan rada i slavi se svake godine od tad.

U Srbiji, 1. i 2. maj su dani odmora i dani raspusta. To je jedan od glavnih popularnih praznika, i jedini zvanični praznik iz socijalističkih vremena koji se još uvek zvanično slavi. Ljudi ga slave širom zemlje, bez obzira na nacionalnost i politička ili religiozna uverenja. Tradicionalno se 1. maja obeležava piknikom u prirodi uz roštilj na otvorenom.